Šta te je inspirisalo da napišeš "Severnu kapiju"?
Želeo sam da predstavim priču o prvom odlasku od kuće, suočavanju sa nepoznatim okolnostima i osobama, sazrevanju i prvim pravim životnim borbama. Mislim da je to nešto sa čime svako od nas može da se poveže i da je upravo to ono što je "Severnoj kapiji" otvorilo put ka publici svih uzrasta. Misterija, slovenska mitologija, simboli, duhovi i ostali mračni elementi došli su naknadno.
Ko ti je bio inspiracija za junakinju Suzanu?
Najvećim delom sam to bio ja i to najviše u tom odlasku od kuće, iz male ušuškane sredine u nešto novo i nepoznato. Nesnađenost na početku cele ove avanture isto je moja, ali je Suzana porasla u pravog heroja. Očigledno je da sam joj kasnije dao osobine koje bih voleo da sam ja u tim godinama posedovao. Bilo bi mi neizmerno lakše.
Gde ima tebe više - u Suzani ili u Margiti?
U Suzaninoj otvorenosti prema ljudima, radoznalosti, tvrdoglavosti i potrebi da se bori za pravdu. Margitu ćete tek imati prilike da upoznate, kada i ona sama bude pronašla sebe. U "Glasovima u tami" veći deo borbe provela je negde iza kulisa, a sada je došlo vreme da istupi na glavnu scenu.
Koji ti je omiljeni lik iz romana i zašto?
Omiljena mi je svakako Suzana i ona je neko koga najbolje poznajem. Priča prati nju od samog početka i nijednog trenutka je ne gubimo iz vida. Sa druge strane, kao što sam više puta govorio, najviše se zabavljam dok pišem o Bibi i Lili. Njih dve mi daju najveću stvaralačku slobodu sa svim tim doskočicama i upadicama. Nikada ne znate šta bi neka od njih mogla da pomisli ili izgovori.
Sa kojim likom iz knjige se najviše poistovećuješ?
Pored Suzane, to bi svakako mogao da bude Ilija. Njega je odrastanje pomalo poremetilo u tom smislu da još uvek nije uspeo da upozna i prihvati sebe u odraslom obliku. Često ne zna gde pripada, ali je jako jasno prihvatio svoje nepripadanje određenim slojevima društva u okviru škole. Bolje se oseća u proverenoj i manjoj grupi ljudi koja mu pomaže da njegove vrline konačno isplivaju na površinu. Ilija mi je jako drag i razumem ga u svakoj situaciji. Voleo bih da posedujem njegovu genijalnost i da bar malim delom vladam prirodnim naukama onako kako on to čini.
Ko je bio uzor za lik Bibi? P.s. You rock!
Hvala! :D Uzor za Bibi je tipična srpska majka koja trči kroz kuću, priprema hranu, proverava spiskove obaveza i ispraća dete daleko od kuće. To su žene koje gotovo nikada neće pokazati tugu i koje će na nogama provoditi od jutra do mraka uvek tražeći novu obavezu. Njeno brbljanje me ponekad malo podseća na moju (davno upokojenu) baku.
Kako je Bibi?
Radujem se što je Bibi poprimila tolike simpatije i što je ljudi često pominju ili citiraju. Mislim da je ona jedan od najopipljivijih likova u serijalu. Kako je? Zabrinuto, pred nervnim slomom i uvek zauzeto. Imam osećaj da ćete mi ovo pitanje svi postavljati nakon što pročitate treći deo serijala. Tada neću moći da vam odgovorim.
Koji Bog iz slovenske mitologije ti je najdraži?
U "Severnoj kapiji" nisam se bavio višim božanstvima već sam za priču upotrebio bića nižih rangova. Što se Bogova tiče, neka to bude Svarog, stvoritelj sveta, i Vesna, Boginja proleća.
Koje biće ili pojam iz slovenske mitologije kojem si dao lik u knjizi i udahnuo novi život je na tebe ostavilo najveći utisak i zbog čega?
Svaki od demona kojima sam dao ulogu ostavili su na mene snažan utisak. Bez njih čitav serijal ne bi imao tu mračnu gotičku notu i atmosferu koja čitaocima ubrzava rad srca. U prvom delu priče, posebno mi je interesantna mora, ali ako biram omiljenog demona to bi svakako bio lesnik sa svojim čoporom vukova.
Kada si prvi put video sjajne ilustracije svojih likova i scena iz romana, kako si se osećao?
Osećaj kada vidite kako nešto što je proisteklo iz vaše glave dobija fizički oblik, boje i formu je neopisiv. Mislim da je sa svakom novom ilustracijom dečak u meni skakao od sreće. Pre nekoliko godina nisam mogao ni da sanjam da će se sve ovo ostvariti.
Koja ti je omiljena ilustracija Aleksandre Jevtović?
Moram da istaknem da svaku ilustraciju volim i da se svakoj divim, ali ako bih morao da biram omiljene to bi bile ove koje smo upotrebili za korice knjiga. Dakle, devojčica sa lastom u prvom delu i scena ispred letnjikovca u drugom. Kada sam te crteže video, odmah sam znao da je to to!
Da li imaš u planu da snimiš TV serijal ili film po uzoru na knjigu?
Mnogo ljudi mi je postavilo ovo pitanje. Želja postoji, to bi svakako bilo ostvarenje još jednog velikog sna. Voleo bih, ako do toga dođe, da se to odradi na visokom nivou koji bi na pravi način predstavio mračni svet iza kapije. Mislim da je potrebno da sam serijal postigne veću medijsku pažnju kako bi došle i neke ponude tog tipa. Kada taj trenutak dođe, biću spreman da razmotrim sve predloge.
U tvom delu smo se susreli sa vršnjačkim nasiljem. Da li smatraš da je odgovornost pisaca da takve teme obrađuju u svojim delima?
Smatram da je dužnost svakog pisca za decu i mlade da svojim čitaocima prenese neku pouku i da ih natera da razmišljaju o pravim životnim vrednostima. Vršnjačko nasilje je tema koji mnogi uzimaju zdravo za gotovo, a videli smo u prošlosti da se može završiti tragedijom. Jedan od ciljeva svakako je da mladi čitaoci kroz likove Suzane i Ilije shvate koliko je nipodaštavanje vršnjaka pogrešno i koliko drugi ljudi mogu da pate zbog naših postupaka. Kada shvatim da sam u tome uspeo, biću najsrećniji na svetu.
Koliko dugo si pisao svaki roman i koji deo je bio najzahtevniji?
Generalno i sama priprema za pisanje mojih romana traje dugo zbog svih simbola, zagonetki, tragova i bića slovenske mitologije koje treba izvući i upakovati u strukturu same priče. Stvaranje tog sižeo priče po poglavljima i povezanosti koja ih karakteriše je najzahtevniji deo posla. "Duhove prošlosti" sam pisao aktivno nekih sedam meseci i to samo prvu ruku. Prepravljao sam rukopis još nekoliko meseci, tako da je ceo proces trajao jako dugo. "Glasove u tami" pisao sam duplo duže jer sam pravio pauze u kojima sam odustajao od pisanja. Sada, nakon svih komentara ljudi, shvatam koliko bih pogrešio da sam to uradio.
Kad će treći deo?
"Stranice od peska" su napisane i prepravljene više pute. Rukopis je sada kod Aleksandre i njene ilustracije možete pratiti tokom leta. Ako sve bude po planu, roman će svetlost dana ugledati na jesen ove godine.
U svetu iza kapije ne postoje granice. Koje granice si spreman da pomeriš kako bi "Severna kapija" postala dostupna tinejdžerima širom sveta?
Ljudi mi često govore da su sigurni da bi "Severna kapija", da sam rođen u nekoj razvijenijoj zemlji Evrope, do sada bila svetski hit. U Srbiji to sve ide sporije i jednostavno nemaš uticajnu podršku na koju možeš da se osloniš. Voleo bih da dođem do vodećih izdavača, jačeg marketinga i prevoda za strana tržišta. Spreman sam da uradim sve što je u mojoj moći. Videćemo šta nam je budućnost namenila.
Šta posle "Severne kapije"?
Ovo je jako dobro pitanje, ali je u isto vreme i pitanje koga se bojim. Trenutno smo na polovini "Severne kapije" i moja najveća želja je da naredna dva dela naiđu na podjednake simpatije kritike i čitaoca. Nadam se da će se sa nastavcima baza proširiti i da će interesovanje za serijal biti sve veće. Napisao sam kratak roman za jedan bitan konkurs kod nas, pa sada čekam rezultate. Pored svega toga, trenutno se borim sa idejom za novi roman koju još uvek ne uspevam dovoljno da razvijem. Priznajem da se bojim da počnem bilo kakvu ozbiljniju priču nakon "Severne kapije". Čini mi se da sam postavio sebi poprilično visok standard.
Dani, svaka čast!
Hvala od srca!
Priredio Danijel Jovanović, autor serijala "Severna kapija"
Beograd, jun 2018.
Нема коментара:
Постави коментар