02. април 2017.

Najpoznatija bića slovenske mitologije



 Bića slovenske mitologije


Veštice su žene koje za života sopstvenom voljom „predaju dušu đavolu“ i steknu natprirodna svojstva. Kod njih se zlo ogleda u njihovoj ružnoći, starosti i neprikrivenoj okrutnosti. Veštice se noću okupljaju u grupe na gumnima i ispod oraha, pa se pod mesečinom bave „zlim poslovima“. 



Vile su niža mitska bića – prelepe, večno mlade žene sa dugom kosom u kojoj leži sva njihova moć. Žive daleko od ljudi, po planinama, pokraj voda ili u oblacima i divljem bilju. Spomenici iz VI veka govore da su Sloveni oboćavali vile.

Svaka kuća ima po jednu zmiju čuvarkuću koja živi ispod praga i kojoj je zabranjeno naneti zlo. Ona simboliše dušu umrlog pretka i nikada nikoga iz svoje kuće ne bi ujela. Iako su je, po pričama, mnogi videli, niko ne ume tačno da je opiše.


Rusalke su mlade i lepe devojke koje obitavaju na vodama reka i jezera. One mame ljude svojom lepotom i dave ih bez milosti. Veruje se da su one utopljene mlade devojke i žene koje se još nisu udale, čiji je život prekinut iznenada i dok su bile u punoj snazi. Upravo tu snagu imaju prilike da pokažu jedne nedelje u godini. Pedeset i jednu nedelju u godini one sanjare u svojim vodenim skrovištima i u dubinama reka i jezera maštaju o tih sedam dana kada će moći da kroče na kopno i pokažu se u punom sjaju. U rusalskoj nedelji igraju, pevaju, penju se na drveće, pletu vence kroz koje se ljube i zavode ljude.


Lesnik je šumski demon. On je poznat kao gospodar šume koji se stara da krug života nikada ne bude prekinut. Ima i brojne magijske moći od kojih je najpoznatija da se privremeno može pretvoriti u drvo ili životinju. Veruje se da sve što je bliži srcu šume postaje veći, dok se približavanjem ivici šume smanjuje. Takođe je poznat i kao vučji pastir ili, kako piše u nekim pričama, gospodar vukova ili vučji predvodnik.



Drekavac je mitsko biće koje novija tumačenja opisuju kao dušu umrlog nekrštenog deteta. To stvorenje ima veliku glavu, dug tanak vrat, a njegovo drečanje gotovo je neizdrživo. Drekavci imaju nezgodnu osobinu da često iz vrbaka ili virova zaskaču prolaznike kada se uveče vraćaju kući. Veruje se da drekavci ne smeju da priđu rodnoj kući. Ta činjenica govori o njihovom nedefinisanom poreklu i o tome da su odbačeni od svojih roditelja.



Bes je zao duh koji se uvlači u čoveka ili životinju i nagoni ih da pobesne. Besovi su mračni duhovi koji kidišu na ljude, oni ulaze u telo čoveka i obuzimaju ga iznutra. Na taj način oni potpuno uzimaju kontrolu nad njim nagoneći ga da radi užasne stvari. Bes je duh koji se hrani negativnim osećanjima kao što su ljutnja, bol i patnja.
 
Navi su naročito zli demoni, nastali od duša mrtvorođene dece. Ovi demoni oličenje su smrti i kraljevsta mrtvih, a navode se u množini zato što se uvek kreću u grupama. Navi vrebaju od gluvog doba noći do prvih petlova ispuštajući dečije glasove. Na ovaj način privlače žrtve koje najradije napadaju, decu i dojilje.

Besomar je demon grozote i odvratnosti, često poistovećivan sa vampirom ili vukodlakom. Prvi deo njegovog imena – bes, identičan je nazivu za zlog duha, demona koji se uvlači u čoveka i životinju terajući ih da pobesne. Drugi deo imena mogao bi imati veze sa nazivom – mora, koji bi ovoga puta bio muškog imena. U nekim zapisima se čak može naći i ideja da je besomar zapravo starešina ili neka vrsta vladara svih zloduha.

Psoglavi su demoni lešinariImaju ljudski oblik, pseću glavu, rep i jedno ili tri oka. Žive u mračnoj zemlji i hrane se uglavnom leševima. Ponekada se opisuju i kao demoni čeličnih zuba koji lako mogu da pregrizu svaku kost. 

Mora je biće prisutno u mnogim predanjima slovenskih naroda. Ova reč prvi put je zabeležena negde u XIV veku i prema najubedljivijim tumačenjima ona predstavlja veštičju ćerku. Mora, dok je još uvek devojka, ne može postati prava veštica dok se ne uda i ne pojede srce čoveka. Tek nakon toga i more postaju veštice.


Vodenjak je gospodar voda nastao od oživljenog utopljenika. Najčešće je malog rasta, ali izuzetno jake i stabilne građe. Ponekad se može zateći u čudnovatom zelenom odelu sačinjenom od mahovine sa koga kaplje voda. Kada se kreće zemljom, što je izuzetno retka pojava, njegovi tragovi se mogu poznati po toj vodi koja za njim ostaje. Veruje se da na dnu najdubljih voda vodenjak živi u kristalnom dvorcu gde ga poslužuju rusalke i utopljenici. Ovaj vodeni demon čoveka na koga se nameračio tri puta doziva po imenu nakon čeka se ovaj sam uputu u vodu i tako se utopi.


Čume žive na kraju sveta, u jednom zasebnom delu zemlje koji je poznat kao Čumin vilajet. One tamo žive u nečemu što je privid uređenog idiličnog sveta načičkanog kućama, ulicama i obrisima dece kojima one glume majke. Čuma je uvek u iščekivanju svog zadatka, a kada on dođe, starica napušta svoj vilajet i kreće da ga izvrši. Čuma se često opisuje kao strahovita starica sa dva para crnih očiju u koje ne valja gledati. Ona ima ogroman baburast nos, jake ruke i snažne šake. Čume ubijaju strelama koje nose u tobolcu prebačenom preko ramena ili nekom lončiću. 



priredio Danijel Jovanović,
autor serijala Severna kapija