Dragi Deda Mraze,
Čini mi se da sam ja ove godine sebi i svojoj porodici pronašla
najveći poklon.
Ne tražim ti ovog puta ništa za sebe. Mogu da kažem da
nikada nisam bila srećnija.
Volela bih da nešto pokloniš Margiti. Ona je jako skromna
i mislim da bi je bilo koja sitnica od tebe beskrajno obradovala. Želela bih da joj nekako
nadoknadim sve ono što je u onom sirotištu propustila.
Što se mene tiče, samo neka kapija ostane zatvorena. Ne
bih mogla da podnesem još jednu godinu ispunjenu duhovima, vešticama i
drekavcima.
Dobro, da budem iskrena volela bih stipendiju za sledeću
godinu, ali znam da za to moram sama da se potrudim.
Dovoljno mi je da znam da si tamo negde i da misliš na
sve nas.
Čuvaj se!
Voli te,
Suzana Kovač
Dragi Deda Mraze,
Nemam
običaj da ti pišem, što i sam znaš. Nije da nemam želje, ali ne volim da te
opterećujem. Nekako mi nikada nije bilo fer da ceo svet od jednog čoveka očekuje
toliko mnogo u samo jednoj noći.
Kao sto znaš, mama je trudna. Poklon koji tražim je da
ona i beba budu dobro.
I
pokloni nam dom. Ne volim ova seljakanja i stalne promene. Ranije, dok smo živeli sa tatom, bilo je sve drugačije. Ne kažem da Gajin nije dobar, nemoj
pogrešno da me razumeš, samo bih voleo da znam gde pripadam.
Hvala ti za Suzanu, tek sada shvatam da je prijateljstvo
najveći poklon koji čovek može da ima.
Nadam se da će nam naredna godina u “Severnoj kapiji”
biti mirnija.
Hvala ti što postojiš.
Srdačan pozdrav,
Ilija
Najdanov
Dragi
Deda Mraze,
Podelila
sam ove godine svoje želje na dva spiska: jedan sam prosledila roditeljima, a drugi
šaljem tebi. Tako ćete se lakše organizati. Čini mi se da mi je
potrebno sve više stvari što sam starija.
Htela bih da za doček obučem onu belu haljinu sa šljokicama
koja stoji u izlogu Zarinog butika. Nisam baš sigurna da bi mi tata dozvolio da
je kupim, pa sam je prebacila na tvoj spisak. Nekad ima običaj da mi govori da
sam još uvek mala, a to me izluđuje. Nisam mala da me za praznike pošalju u
Njujork, ali sam mala da obujem štikle i obučem haljinu sa dekolteom. Kad smo
kod toga, tu osobinu kod mojih roditelja bi mogao da promeniš. I smanji im
obaveze, da ih ponekad za promenu i vidim.
I molim te, pazi koga sledeće godine dovodiš u “Severnu
kapiju”! Još jednu ekipu kao što su Moljac i ona ludača ne bih mogla da
podnesem. Generalno, mislim da stipendije treba ukinuti. Pa imaju toliko državnih
škola!
P.s. Molim te da ovoj Persili daš malo stila i pameti. Ne
ovoliko koliko meni, razume se, ali neka bar bude sposobna da me prati.
Nadam se da nisam nešto zaboravila.
Čujemo se sledeće godine!
Lilijana Felisija Ofreli
Dragi Deda Mraze,
Bila je ovo zaista luda godina, ali mislim da sam bio
dovoljno dobar da mogu da ti napišem pismo. Sve što se u “Severnoj kapiji”
dogodilo naučilo me je zaista bitnim stvarima. Neću ti tražiti novu opremu kao
prošle godine, ni automobil koji mi tata svakako ne bi dozvolio još uvek da
vozim.
Pitaću te za snagu i istrajnost. Dogovorio sam se sa
tatom da pored tenisa počnem i sa treniranjem mačevanja. Generalno mislim da je
ono što mi je potrebno više vremena i bolja organizacija. Toliko toga bi trebalo
da dostignem.
Molim te i da držiš kapiju zatvorenu. Neće Suzana uvek moći
da spasi dan, koliko god fenomenalna bila.
Hvala ti što si nas spojio!
Uvek
uz tebe,
Semil
Beker
Srećni praznici!
Danijel Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар